Posedovanje odgovarajuće obuće je od vitalnog značaja da pomogne radnicima u izbegavanju okliznuća, saplitanja i padova – najčešćih uzroka povreda na radnom mestu. Ali kako da izaberete prave cipele za svoje osoblje i šta treba da uzmete u obzir?
Povremeno okliznuće na mokrom podu ili sporadično saplitanje u šetnji preko dvorišta lako se može otpisati kao retka pojava sa minimalnim posledicama. Međutim, okliznuća, saplitanja i padove na poslu ne treba potcenjivati ili prevideti.
„Mnogi ljudi ne vide okliznuća i saplitanja kao pravi problem“, kaže Kim Van Dir, ovlašćeni savetnik za kvalitet i terenski konsultant za QMS International. „Međutim, ovi incidenti mogu dovesti do preloma ekstremiteta ili zglobova i dugotrajnih problema, uključujući osteoartritis.“
Zaista, okliznuća, saplitanja i padovi, iako naizgled bezazleni i sa malim rizikom, ostaju najveći uzrok povreda na radnom mestu, sa 29% svih nefatalnih povreda zaposlenih u 2019/20. godini prouzrokovanim ovakvim incidenatima, prema podacima britanskog regulatornog tela za bezbednost na radu (Health and Safety Executive – HSE). Dok za neke ovakvi padovi mogu dovesti do jedne ili dve modrice, za druge posledice mogu biti izuzetno ozbiljne. Na primer, jedna studija slučaja koju je zabeležio HSE opisuje kako se radnik brze hrane okliznuo na mokrom podu što je dovelo do toga da se 35 litara ključalog ulja iz friteze prevrne i prospe na njega.
Izostanci, izgubljena proizvodnja i drugi troškovi uzrokovani povredama nanesenim na ovaj način mogu biti skupi za organizacije, čak i ako povrede nisu teške. Zbog uobičajene prirode ovakvih problema, HSE procenjuje da su klizanja, saplitanja i padovi na istom nivou koštali poslodavce u Ujedinjenom Kraljevstvu oko 512 miliona funti u 2019/20. godini – zapanjujuća suma koja je rezultat nečega naizgled tako trivijalnog.
Rešavanje uzroka ovih povreda stoga može uveliko poboljšati zdravlje i sigurnost na radnom mestu, zaštititi radnike od povreda i smanjiti troškove za preduzeća. Da bi to uradili, poslodavci stoga treba da se fokusiraju na ključne opasnosti od klizanja, saplitanja i pada, što uključuje nošenje odgovarajuće obuće.
Rešavanje problema s obućom
Nošenje odgovarajuće obuće neće u potpunosti otkloniti rizik od okliznuća, saplitanja i padova; ovakve incidente takođe mogu prouzrokovati i kontaminacija, čišćenje, životna sredina, podovi i ponašanje radnika, stoga zaštitna obuća ne bi trebalo da se posmatra kao rešenje za sve. Naime, odgovarajuća obuća može dodati još jedan nivo zaštite, posebno u slučajevima kada se druge varijable ne mogu poboljšati ili kontrolisati na bilo koji drugi način.
Međutim, izbor odgovarajuće obuće za vaše radnike može biti komplikovan. Tržište radne obuće je zasićeno opcijama i zakomplikovano širokim spektrom terminologije koja se koristi za opisivanje performansi, koja može uključivati „otporan na klizanje“, „protiv klizanja“ i „poboljšano prianjanje“, što sve može zapravo predstavljati istu stvar. Štaviše, termini kao što je „otporan na ulje“ ne odnose se nužno na otpornost na klizanje, već na to koliko dobro obuća podnosi kontakt sa ovom supstancom.
Pravljenje pravog izbora je još važnije zbog činjenice da loš izbor zapravo može povećati šansu okliznuća, saplitanja ili pada. Obuća koja nije usklađena sa uslovima u kojima se koristi može povećati verovatnoću klizanja, dok čizme ili cipele koje se ne uklapaju ili se loše održavaju mogu dovesti do saplitanja i padova.
Dakle, šta treba da znate kada birate obuću da biste smanjili proklizavanje, saplitanje i padove i na šta treba da pazite?
Utvrđivanje vaših potreba
Prva stvar koju treba da uradite, tvrdi terenski konsultant QMS International Kris Kejs, jeste da izvršite detaljnu procenu rizika kako biste precizno utvrdili kakva obuća je potrebna vašim zaposlenima. „Uobičajena zabluda je da su vam potrebne samo zaštitne čizme ali to nije uvek slučaj“, objašnjava on. „Potrebno je pravilno proceniti rizik samog posla da bi se obezbedila LZO na osnovu tačnih aktivnosti koje se sprovode. Ponekad standardne čizme jednostavno nisu dovoljne.“
To je zato što su različite cipele ili čizme napravljene da ispunjavaju različite uslove. Na primer, obuća koja ima dobre performanse na podovima koji su pokvašeni vodom možda nije idealna za uslove u kojima su podovi umazani uljem. Neće svima biti potrebna ni maksimalna zaštita; čizma sa čeličnom zaštitnom kapom bila bi preterana za maloprodajnog radnika koji svoj posao obavlja u prodavnici.
Da biste jasno razumeli svoje potrebe, morate znati koji posao obavljaju vaši zaposleni i gde ga obavljaju. Da li rade u kuhinji u kojoj prosipanja i mokri podovi mogu biti problem? Da li su zaposleni u fabrici gde je uobičajena prašina na podu? Da li možda moraju da bezbedno hodaju preko gradilišta? Kada odgovarate na ova pitanja takođe morate imati na umu da različiti zaposleni u vašem preduzeću mogu imati različite potrebe – čak i ako rade u neposrednoj blizini.
Kris Kejs objašnjava: „U prethodnoj ulozi, imao sam dve glavne radne oblasti u kojima su zahtevi za obućom bili potpuno različiti, uprkos tome što su radnici bili na razdaljini od oko 100 metara jedan od drugog. Jedna grupa radnika bila je u okruženju kontrolisanom elektrostatičkim pražnjenjem (ESD), tako da su im bile potrebne ESD zaštitne čizme. Međutim, mom laboratorijskom osoblju nisu bile potrebne tako velike čizme, pa su umesto toga nosili sigurnosne cipele.“
Još jedno važno pitanje je kretanje vaših zaposlenih. Ako kancelarijski radnik koji nosi cipele sa glatkim đonom ili cipele sa štiklom treba da poseti proizvodni sprat preduzeća, moraće da promeni cipele.
Kada vršite procenu rizika, obavezno konsultujte svoje osoblje jer će oni moći da vam daju stvarnu predstavu o verovatnoći okliznuća, saplitanja i padova i o tome kako se ponaša njihova trenutna obuća. Ne zaboravite da uzmete u obzir i potrebe bilo kog privremenog ili izvođačkog osoblja.
Postavljanje standarda
Kada shvatite potrebe osoblja, možete započeti potragu.
Kao minimum trebalo bi da tražite obuću koja je testirana prema standardu ISO 20344:2021 (ranije ISO 20344:2011). Ovaj standard uključuje metodologiju koja ispituje LZO obućsui kao kompletnog artikla i kao njenih sastavnih delova.
Kada je u pitanju otpornost na klizanje, trebalo bi da proverite da li obuća ima SRA, SRB ili SRC kodove. Ovi kodovi pokazuju koje testove klizanja je obuća ispunila. SRA znači da je testirana na keramičkoj pločici premazanoj razblaženim rastvorom sapuna; SRB ukazuje da je obuća testirana na glatkoj čeličnoj površini prekrivenoj glicerolom (koji ima iste karakteristike kao ulje); dok SRC znači da je testirana pod oba prethodna uslova. Radi poređenja, pogledajte vrednosti testa koeficijenta trenja (CoF) – što je veća vrednost, to je veća otpornost na klizanje. Naravno, ovi testovi ne pokrivaju sve uslove koji se mogu iskusiti na radnom mestu. Zbog toga je HSE takođe kreirao sopstvenu šemu otpornosti na klizanje obuće, poznatu kao GRIP.
”„Kao minimum trebalo bi da tražite obuću koja je testirana prema standardu ISO 20344:2021 (ranije ISO 20344:2011).“
Ova šema rigorozno testira obuću kako bi se izmerila i ocenila njenu otpornost na klizanje od jedan do pet, pri čemu je pet najviši nivo otpornosti. Ocene četiri i pet takođe postižu određeni nivo prianjanja sa glicerolom, koji se koristi za simulaciju ulja. Na ovaj način, HSE se nada da će pomoći poslodavcima da izaberu obuću sa pristupom zasnovanim na riziku, a njihova obuća sa ocenom 5 svakako pravi razliku. Na primer, studija Univerziteta u Salfordu iz 2020. pokazala je da cipele GRIP sa ocenom 5 smanjuju broj okliznuća među zdravstvenim radnicima NHS-a za 37% u poređenju sa normalnom obućom. Međutim, ova šema je dobrovoljna za proizvođače, što znači da ćete možda morati da zatražite dodatne informacije kada kupujete novu obuću.
Kada ispitujete obuću, takođe treba da pogledate gazište kako biste lakše odlučili da li će obuća biti prikladna za vaše radno mesto. Uže postavljeni kramponi su pogodniji za unutrašnje uslove koji uključuju tečne zagađivače, dok su šire postavljeni kramponi obično pogodniji za spoljašnje uslove ili one koji uključuju čvrste zagađivače. Razmislite o tome da li postoje čisti kanali koji omogućavaju da voda ili ulje protiču dalje od đona, i da li postoje kružni držači koji takođe pomažu u sprečavanju hidroplaninga.
Kada mislite da ste napravili pravi izbor, trebalo bi da izvršite sopstvena ispitivanja sa zaposlenima i prikupite povratne informacije. Ova ispitivanja bi trebalo da se odvijaju sa reprezentativnim uzorkom vaših zaposlenih i tokom dovoljno dugog vremenskog perioda da bi se proizveli korisni rezultati.
Briga za udobnost
Obuća se može podvrgnuti svim vrstama testova, ali oni ne ukazuju uvek da će cipela ili čizma biti udobna za nošenje.
Na udobnost se može gledati kao na nešto što je „lepo imati“ u domenu zaštitne obuće ali ona može igrati važnu ulogu u uspehu zaštite. „Neprikladne, neudobne čizme mogu otežati koncentraciju“, ističe Kim Van Dir. „Ovo predstavlja rizik na radnom mestu i može povećati verovatnoću nesreća jer je zaposleni ometan. Neudobna obuća takođe može značiti da će je zaposleni nerado nositi, što bi moglo predstavljati veću verovatnoću da će se okliznuti, spotaknuti ili pasti. Takođe treba imati na umu da neprikladna obuća može dovesti do žuljeva, čukljeva, deformiteta stopala, pa čak i bolova u leđima, što može dovesti do odsustva zaposlenih u budućnosti.
Konačno, bolna obuća može sniziti moral radnika i učiniti da rukovodstvo deluje kao da im nije stalo do blagostanja zaposlenih, a sve to može da dovede do niske stope zadržavanja osoblja.
Iz tih razloga je važno obratiti pažnju na pravilno pristajanje i odabir udobne obuće, a pitanja na tu temu bi trebalo da se nalaze u vašim probnim testovima kako biste mogli da vidite šta vaši zaposleni misle.
Da biste bili sigurni da je obuća koju odaberete dovoljno udobna, trebalo bi da osigurate da vaši zaposleni isprobaju cipele ili čizme sa čarapama koje obično nose. Moguće je da će zimi biti potreban još jedan par cipela ili čizama veće veličine kako bi se ostavio prostor za dodatne čarape ili deblje čarape. Ako su potrebni potporni đonovi ili drugi ortopedski umeci, treba ih nositi i kada se isproba cipela ili čizma da bi se testiralo njeno pristajanje. Obavezno proverite i težinu cipela ili čizama – teške čizme koje se nose po ceo dan mogu dovesti do umora, što može izazvati saplitanje zaposlenog.
Dodatno, treba uzeti u obzir i veličinu i težinu za žene. „Postoji veliki jaz između muških i ženskih veličina“, ističe Kim Van Dir. „Ovo čini udobnost stvarnim problemom i može negativno uticati na verovatnoću da će osoblje svih polova moći da uživa jednaku udobnost i zaštitu na poslu.”
Istraživanje iz 2016. koje su sprovele organizacije uključujući sindikat Prospect i Kongres sindikata (TUC) potvrdilo je ovo pitanje. Utvrđeno je da je 57% žena koje su učestvovale u anketi izjavilo da njihova LZO povremeno ili značajno ometa njihov rad, što može prouzrokovati nesreće. U anketi je samo 29% ispitanih žena reklo da je njihova LZO dizajnirana za njihov pol. Proveru da li vaš dobavljač obuće nudi ženske veličine treba uzeti u obzir kako biste osigurali da svo vaše osoblje uživa u udobnoj obući.
Trajanje obuće
Možete izabrati najbolju obuću za posao i dobiti zeleno svetlo od svojih zaposlenih ali to neće mnogo značiti ako dopustite da se stanje obuće brzo pogorša zbog habanja i lošeg skladištenja. „Morate pronaći načine da produžite život čizama u skladu sa uputstvima proizvođača. Ovo će povećati njihovu dugovečnost i bezbednost“, upozorava Kim Van Dir.
Na primer, obuća koja je prekrivena blatom znači da gazište đonova neće pomoći korisniku da održi prijanjanje na zemlji. Iz tog razloga, čizme treba redovno čistiti ili četkati kako bi se osiguralo da gazište obavlja svoj posao. Ako primetite da se ono lako začepljuje, možda ćete morati da razmislite o prelasku na obuću koja ima šire postavljene krampone. Kada savetujete ili podstičete čišćenje, uverite se da vaši zaposleni uzimaju u obzir materijal obuće – ako je napravljena od kože, zaposleni će morati da je poliraju i tretiraju kako bi je održavali.
”„...obuća koja je prekrivena blatom znači da gazište đonova neće pomoći korisniku da održi prijanjanje na zemlji.”
Takođe je potrebno redovno pregledati da li je obuća pohabana. Posebnu pažnju treba posvetiti peti i predelu koji pokriva podnožje jer su oni ključni za otpornost na klizanje. Glatkoća ili pukotine su pokazatelji da obuću treba zameniti. Ako zaposleni primeti da počinje da klizi, to je siguran znak da se pogoršava prijanjanje.
Dugovečnost se takođe može produžiti pravilnim skladištenjem. Idealno je hladno i suvo mesto daleko od direktne sunčeve svetlosti. Sušenje obuće ako se pokvasi ili ako se noge korisnika zagreju je takođe važno –razmislite o stalku za sušenje ili drugim objektima za ovu svrhu.
Osim osiguravanja da će ostati bezbednija duže, pravilno održavanje obuće takođe povećava njenu isplativost. Ako možete da obezbedite da je obuća pravilno negovana, možda biste čak želeli da razmislite o tome da potrošite malo više za kvalitetniji proizvod, nešto što će vaši zaposleni zasigurno ceniti.
Implementacija ključnih procesa
Da biste osigurali odabir odgovarajuće obuće koju osoblje pravilno nosi i koja se pravilno održava, potrebno je da kreirate ispravne procese u svom poslovanju.
Izlaganje o tome kako sprovodite procenu rizika za obuću, kako se bira obuća, kako birate dobavljače i kako se novi artikli LZO testiraju u okviru vašeg poslovanja može da osigura da ne trošite novac na opremu koja nije odgovarajuća svrsi. Ako imate ISO 45001 standard za zdravlje i bezbednost na radu, ovi procesi će se graditi na procedurama koje morate imati da biste nabavili opremu i uključili svoje osoblje.
Takođe treba da kreirate politike koje jasno određuju ko treba da nosi zaštitnu obuću, koju vrstu i gde. Ovo treba saopštiti relevantnim članovima osoblja i napraviti znakove za korisne podsetnike. Na primer, možda ćete želeti znak koji podseća kancelarijsko osoblje da menja cipele ili stavlja navlake za cipele kada ulaze u proizvodni prostor.
”„Implementacija procesa na radnom mestu za smanjenje proklizavanja, saplitanja i padova može da napravi veliku razliku.“
Iako je obično na zaposlenima odgovornost da održavaju obuću na radnom mestu, takođe možete da primenite procese obuke kako biste osigurali da vaše osoblje zna kako da se brine o svojoj LZO. Ovo bi moglo biti posebno korisno kao deo uvodne obuke zaposlenog. Alternativno, svojim zaposlenima možete pokazati dalju dužnost brige tako što ćete kreirati procese koji zakazuju redovne provere obuće, uključujući postavljanje čizme.
Odabir najbolje obuće
Okliznuća, saplitanja i padove na radnom mestu je lako prevideti ili umanjiti ali primena procesa za smanjenje njihove pojave može da napravi ogromnu razliku po zdravlje i bezbednost vaših zaposlenih. Iako nije rešenje za sve, udobna, dobro prianjajuća, dobro održavana obuća može biti od velike pomoći, pod uslovom da je odabrana za nošenje u vašem jedinstvenom radnom okruženju. Razumevanjem kvaliteta koje treba tražiti i testiranjem vašeg izbora na reprezentativnom uzorku vaše radne snage, možete pomoći da se osigura da se vaši zaposleni osećaju udobno i da mogu da rade bezbedno.
Izvori
- https://usir.salford.ac.uk/id/eprint/59377/1/oemed-2020-106914.full.pdf
- https://www.tuc.org.uk/sites/default/files/PPEandwomenguidance.pdf
Get a Grip!
.svg)
